astrologija

” Mislim, jaka sam toliko, ustajem kad tonem ja…al nema nikog, nema nikog, sama sam na svom..ja znam…” Pesma od Ane M. .podsetila me je na ovu kartu, pa sam je otvorila. Dugo sam razmišljala o njoj. O ovoj potopljenoj Veneri u XIIp, znak Rak, o ovoj nemoći potekloj još iz utrobe majke.

Kažu, kakvim koracima je koračala majka dok je nosila bebu, takvim će i dete prolaziti kroz život. Nadam se da ova rečenica nije u potpunosti tačna, na žalost u ovom primeru jeste. Često su i bebe rođene sa belegom. To je  već neki predznak, najčešće da će dete kroz trnje prolaziti u životu. Obeleženo je.

Mesec u znaku Jarca, najosuđivaniji. Bez duše*, bez kompromisa. Najčešće je upravo ovaj Mesec bez izbora. I tu ide onda rečenica : Uvek postoji izbor ! Da, veoma je to lako izgovoriti, ali kada se minuti broje, deluje da je učinjen najbolji, najpametniji, no često godine pokažu drugačije – Izbor.

I ova beba je ostavljena. Dobroj porodici. Ovom Mesecu je to ipak jako važno: da je beba zbrinuta, ima krov nad glavom. Dobra porodica daje krov nad glavom. Dal je dobila dovoljno Ljubavi, nežnosti, pažnje. Ma koga to zanima. Dovoljno je rođena, zdrava. Taj Mesec kaže : pa i mene život nije mazio. I ja sam ostavljena. Ostala i bez krova nad glavom, a umalo i bez glave na ramenima. Ovde je Pluton udarao žestinom, te stvorio jedan buntovan, opak karakter. Da njega nije bilo, ne bi ni ova majka ( Mesec) preživela sve nedaće koje ovde Mesec u polju zdravlja zadaje. Ali kako gen se prenosi, kao i sve ostalo što se kreće i kruži, tako i on ne staje. Ne samo kod svoje dece, već i kod dece svoje dece.

Potomaka mnogo, al Uran kad udara, i zemlju razara. Kada nema pobačaja, ima abortusa. Kada se dete rodi, razboli se.

Pomislili bi prokletstvo; ili izgovor za pokriće nekih dela. Karma-Dharma. Kako si sejao i 9 kolena će ti žnjeti. Nije te briga?

Plače majka, kad joj dete potamni, i onda kada sam Saturn jeste.

I sad ova Venera stoji nasuprot Meseca. Ogleda se u tom jezeru, dok gleda u svoje oči, sve u njoj vrišti. Ne čuje glas. Glas u njoj odzvanja. Kada ću ja postati majka? Godine prolaze. Sem bolesti i smrti, radosti nema.

Otuđena, zarobljena, u jadima svog XII polja. Dok posmatra majku, sa te daljine opozicione, misli u sebi da ona nikada ostaviti svoje čedo neće. Oh, plemenitih misli; sakrivenih u dubinama bunara, gde niko ne čuje, nit vidi vapaje ove uznemirene ljubavi što u tišini se moli, da zaplače.

Suza nema.

Ni kao beba nije plakala.

Nije umela.

Sama u tišini svojih zidova, hladnih i starih, u blizini groblja svojih predaka. I majku će tu sahraniti. I srce će tu ostaviti.

I pregristi će taj crveni konac sa ruke, te otići. Kuda? Bilo kuda, što dalje od mesta zakopanog koji rana jeste.

.. Ljubavi, čuješ li me? Pronađi me. Tu stojim, tik kraj tvojih vrata. Spusti se samo malo niže, te uđi mnogo dublje, u dubine mojih poraza-bez obraza. Jer voleti umem, samo kada Ljubav ne razumem. Moj Um je jak, moja snaga je zemljana, ali ja plačem-tamo gde niko ne vidi. Povredi me, da bih umela. Povedi me, da bih te poštovala. Rob sam sopstvenih zidova i noćnih prezira. Moje odaje su ljubavne, ali sakrivene. Ćuti, i reč tvom biću biću Ja. Do tad, ostajem sakrivena. Sakrivena, da bih te pronašla.

Uđi dete u mene, željno te očekujem. Uđi u ime svih mojih poraza, kako ne bih ostala bez obraza.

nastaviće se ….