Astrology

Danas se u nama  sukobljavaju srce i um. Svesno i podsvesno. Svetlost i sjaj. U nama šarenolikih ideja i osećanja, još samo kada bi ih i um prihvatio, pa ruke i noge poslušale te učinile sve zarad ostvarenja. Prvi korak, uvek najteži.

Danas smo zbunjeni svim pređašnjim događajima. Leteli bi, ali nas krila nekako ne slušaju. Danas bi plovili, ali se je kormilo zaglavilo. Uzalud se mučimo  da prihvatimo sve ono o čemu nam srce sanja. Unutrašnja nervoza se poput lavine podiže. Sve je nasuprot Egu, a Ego prkosi svemu. Sve je u nama, a kao da ništa nije.Oči upiremo u nebo, sve vidimo i ništa ne vidimo. Kao da više ništa nije stvarno. Sve je iluzija. Glavobolja nesnosna. Srce prkosi, ego korak suzbija.

Mesec je u znaku Lava. Koliko tu samo ponosa ima. Srce je ponosno, uprkos svim mislima, idejama, osećanjima, maštarijama. Neće, baš kao iz inata. Neću dopustiti da moje maštarije budu javne.  Niko ne mora da zna, da su moji snovi daleko od ove puste jave. Ja sanjam i dok hodam, i radim, pričam.Ti snovi su samo moji, i niko mi ih ne može oduzeti. Pa ni on*ona koja tako gordo nasuprot  mene stoji.

dnevni horoskop

Nisu mi klecala kolena. Ja se ničega ne bojim.

U meni brdoviti predeo. Možda se od negde naslućuje po neki sunčev zrak. Možda ću ustati ponosnija nego juče. Hodati smelije, slobodnije.

Danas ne držim baklju u ruci. Danas mi i nije potrebno da gledam. U meni je sve već videlo  Sve.

Ne bunim se, iako za trenutke delujem kao da bi vrisnula. Ma ne, ja bih bosa hodala po ovom mom brdovitom kraju, mora se nekako doći do vrha, Sunce mora odnekud zasijati.

Blokirana sam. Nemam snage da se pokrenem, a učinila bih mnogo.

Šta bih danas učinila što nisam juče ? Danas ni svoj nos ne vidim, ali to ne znači da ne osećam mirise. Ja osećam, o tako mnogo osećam. Slobodno letim, duhom svojim, iako su mi krila zanemoćala. Slobodu mi niko ukrasti ne može, moj san niko drugi ne poznaje, sem mene.

Danas sam jako važna. Važna sam sebi, ako nikom drugom nisam. Zaista me čudi kako niko to ne vidi. Koliko sam Ja važna. Danas su svi u nekom svom snu, čak i dok pričaju otkrivaju tragove. Da nisu baš ovde, na ovom hladnom tlu.

Ali niko ne primećuje, jer niko i ne gleda. Više niko ne gleda svojim fizičkim očima. Danas je srce otvoreno. Danas je kapija otvorena.

Molim, sačekajte ispred ulaza. Nisam još završila sa svojim snom.

Sedim mirna, spokojna. Iza mene Sunce, ispred mene Mesec. Senke nigde. Podigla se pa otišla. Ali nisam napuštena, ja to samo tako pričam. Dok pričam, osluškujem šta se u meni sve dešava. Stojim nasuprot svega. I Sve stoji nasuprot mene. Ne hajem. Ja danas ne hajem.

Danas samo niko da me ne gazi, jer oni stari drhtaji mogu osvanuti. Potisnuta osećanja mogu izaći, ali na gorak način. Ne želim to. Ne želim da uzvratim, iako to sam već učinila, samim tim što pominjem. Da samo reči mogu izbledeti, kao dela koja se brzo zaborave.

Koraka je bilo mnogo, dok je misao vodila. Dok sam Ja bila važna.

Danas kad srce uzvikuje, niko ga ne čuje.

Ne želim ni ja.